Tema dakako zanimljiva,posebno onima koji se pronalaze u njoj,ja cu reci par rijeci iz ugla osobe koja je tek zakoracila u tu dekadu zivota.Mladost vuce ludost kazu,samo sto se doza hormona razlikuje od osobe do osobe.Vecina je u stanju da se smiri kad udje u tridesete,da se upakuje u rutinu,posao-kuca-familija,svakodnevne obaveze,bez nekih posebnih zahtjeva.Takvi su uostalom i moji roditelji,kao i vecina njihove generacije.Po nekom nepisanom pravilu,to se ocekuje i od sadasnjih generacija,da se pojedinac "ususka" u dobrostojecim firmama,time osigura redovnost plate,zlatnom burmom na lijevoj ili desnoj ruci,zatim da se uvali u neki dugorocni kredit za stan ili auto,i naravno osjeti cari roditeljstva.Od tridesetogodisnjaka se to jednostavno ocekuje,to je kao neka projektovana slika te "potentne" dobi.U svemu tome pojedinac prosto nema vremena za sebe,rasprodati ste od jutra do sutra,kad se sve to zavrsi i kad se potrosite i kao kupac,konzument,roba i covjek,doceka vas samo stanje bola u kraljeznici,otecenom stitnjacom ili prostatom.Oni koji su pokusali objediniti svoju ekonomsku nezavisnost sa ludoscu dvadesetih su okarakterisani kao izrodi,tridesetogodisnjak koji zivi sa roditeljima i nema sopstvenu porodicu,kolektivno je osudjen na opciju "ignore".S druge strane noko ne nudi neku balansirajucu varijantu,neku opciju B,da se sve ovo objedini,ali da se ne izgubi dodir sa bezbriznom mladoscu iz koje neki tridesetogodisnjaci(i ja uostalom) ne izlaze cim im kalendar zivota otkuca 30.Hocemo li ici mimo tokova,i plivajuci onako kako hocemo,i biti dovoljno svojeglavi da kazemo seb:NIKAD NIJE KASNO ZA NOVI POCETAK.

Patinka! 8